Tacka na i.

Dugo nisam pisala a nisam ni imala nista pametno napisati. Ne znam ni da li ovo ko cita. Ali bit nije citanja koliko olaksavanja duse. Evo prolazi polahko jos jedan mjesec otkako te sine nema. Pokusavam da nastavim svoj zivot. Ondje gdje je stao. Sporo i bolno ide, ali ide.

Vratila sam se u Njemacku. Bilo je neminovno da cu se morati vratiti. I da cu se morati suociti sa onim sto me cekalo i prije 3 mjeseca. Saznjanje zasto te nema i zasto si istrgnut iz mog zivota.

20. 04 smo imali razgovor u bolnici. Nakon dugog cekanja napokon su se udostojili da nas prime. Srce mi je kucalo kao ludo. Borila sam se sa svojim glasovima, krivnjom, ljutnjom. Bespomocnoscu. U svojoj sam glavi prethodne noci prelazila hiljadu situacija. Sta ce mi reci, da si bio bolestan, da ne bi zivio dugo, da bi se patio da si ostao ziv. Da sam ja kriva, da je A .kriv, da je ginekologinja kriva, da je bolnica kriva. Hiljadu mogucih situacija. A ishod jedan: TEBE NEMA:

Pokusavala sam da isprocesuiram sve to, birajuci u mislima koja situacija bi me najmanje povrijedila. Medjutim koju god bi moj mozak odabrao bilo je isto. Bolno.

Sjeli smo. Cekamo. Gledam A. on gleda mene. Doktorica opet prica o testovima koje su uradili. Kako nista nisu pronasli. Da je beba bila zdrava. Jednostavno desila se nesreca sa pupcanom vrpcom. Nesreca. Kaze svakom se to moze desiti. Pitam je: Je li se to moglo vidjeti na ultrazvuku?
Ona me zbunjeno gleda. Kaze jeste. Ali oni i da su vidjeli ne bi uradili nista po tom pitanju. Kaze djeca se rode tako. Ziva i zdrava. Slusam je i u meni se bijes gomila. Derala bi se i galamila. Ali me stid. Udarala bi ali mi neugodno. Reci ce vidi pokrivene sto je nasilna. Hocu je pitati : Pa bona ako se radjaju, sto se moje nije rodilo? Sto je moje umrlo? Zdravo pravo.

Pitam je pogledom. Ona me gleda kao da razumije. Kaze mi to je tako tuzno, ali tako je. Muka mi je i od bolnice, i od te doktorice, i od situacije. I od mene same. Povracala bi. Plakala bi. Derala bi se. Ali ostajem mirna.  Gledam je, ona gleda mene. Ne mogu progovoriti. Ako progovorim plakat cu. A jaka sam. I nedam se. Plakanja nema. A. se zahvaljuje i izlazimo iz bolnice. Svi glasovi su stali. Nema vise situacija u glavi. Odzvanja samo jedno. Nesreca. Moja. Ammarova. Fatihova. Nesreca.

Komentariši